Borislav Komad
Neviđene su priče čuvenog Borislava Komada, čoveka koji je pratio suđenje ustaškim ubicama u Švedskoj, koga su hapsili nekoliko puta zbog nezadovoljene novinarske radoznalosti, koji je oslobađao naše zatvorenike iz turskih zatvora, i koji se družio sa Gadafijem i čuvenom Dolores Ibaruri - La Pasionarijom. Ovaj zanimljivi pisac i novinar, rođen je 1939.godine, živi i radi u prestonici i izdao je 1981.godine u Beogradu knjigu pod nazivom ''Prvi pucanj u Hitlera''.
Ivan Muker
Ivan Muker, bio je učesnik Narodnooslbodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. Rođen je u mestu Noj Pela, u Donjoj Austriji. Roditelji su mu bili rodom iz Daruvara, a u Austriju su otišli poslom. Posle posvratka u rodno mesto 1917. godine, Ivan je živeo u Pakarcu, Bosanskom brodu, Slavonskom brodu, Kruševcu i Smederevskoj Palanci.
Posle odsluženja vojnog roka radio je kao metalostrugar u je dnoj fabrici, ali je bio i politički aktivan, tako da je jula 1938.godine postao i član Komunističke partije Jugoslavije.U Smederevsku Palanku se 1940. godine vratio sa suprugom i ćerkom.
Posle kapitulacije Jugoslavije 1941. godine, ostao je u Palanci i pomagao partizanima. Istakao se u mnogim borbama, posebno onim gde je, tečnim govorenjem nemačkog jezika često zbunjivao Nemce i više puta ih dovodio u partizanske zasede. Februara 1942. godine, na sastansku KPJ, izabran je za komandanta odreda.
Zbog njegovog isticanja u mnogim borbama protiv okupatora, bio je jako ''tražen''. Pošto je preplivao reku, 6. marta se sklonio u Palanku, međutim, vrlo brzo je bio otkriven. Ubio se 12. marta na tavanu kuće u koju se sklonio, da ga Nemci ne bi ubili. Nemci su ga mrtvog obesili 13. marta 1942. godine, na trgu Smederevske Palanke.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Josipa Broza Tita, Ivan Muker je 8. oktobra 1953. godine, proglašen za narodnog heroja.
Fridrih Štal
Fridrih Štal bio je vrhovni komandant 714.divizije/114.lovačke divizije u Drugom svetskom ratu. Divizija je bila formirana 1941. godine u Pragu kao 714. posadna divizija. S obzirom na njenu namenu, divizija je imala nekompletnu formaciju bez izviđačkog bataljona, sa redukovanim artiljerijskim i specijalističkim sastavima. Njeno transportovanje na teritoriju Srbije otpočelo je 15.maja 1941. godine. Štab divizije bio je smešten u Topoli, a zatim u Smederevu.
Oskar Šindler
Oskar Šindler rođen je 28. aprila 1908. godine u zapadnoj Nemačkoj. Bio je nemački preduzetnik i član Nacističke partije koji je zaslužan za spašavanje više od 1100 Jevreja tokom holokausta. Šindler je zapošljavao Jevreje u svojim fabrikama koje su se nalazile na teritorijama današnje Poljske i Češke. O njegovoj ulozi u spašavanju Jevreja, govori roman ''Šindlerova arka'', kao i film Stivena Spilberga ''Šindlerova lista'' koji je snimljen po romanu.
Šindler je umro 9.oktobra 1974. godine. Sahranjen je na katoličkom groblju na Sionskoj gori i jedini je član Nacističke partije kome je ukazana ta počast.
Sofija Šol
Sofija Šol, rođena 9. maja 1921. godine, bila je član tajnog udruženja Bela ruža koje se nenasilnim sredstvima borilo pritiv nacional-socijalističkog režima u Nemačkoj u vreme Drugog svetskog rata. Ona i njen brat Hans su optuženi i osuđeni za izdaju, kada su uhvaćeni kako razbacuju antiratne letke na Univerzitetu u Minhenu. Vladajući režim ih je, zajedno sa nekoliko saradnika, osudio na smrt giljotiniranjem.
Na suđenju, Sofija je izjavila ''Neko je, najzad, morao da počne. Ono što smo napisali i govorili, u to su verovali i mnogi drugi. Oni samo nisu smeli da se izraze kao mi.''
Od 70-ih ovaj brat i sestra dobijaju počast kao primer hrabrih Nemaca koji su se aktivno suprotstavili nacizmu.
Postoji i nemački film, posvećen Sofiji Šol iz 2005.godine.
Staniša Brkić
Staniša Brkić je rođen 1950. godine u Markovcu. Diplomirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U Spomen-parku Kragujevački oktorbar počeo je da radi 1983. godine. Bio je muzejski savetnik i šef službe kustosa u Muzeju ''21.oktobar'' i jedan od autora stalne postavke.
Objavio je više knjiga i stručnih radova. U obimnom studiji ''Ime i broj'', detaljno je obradio streljanje 19, 20 i 21.oktobra 1941. godine, sa do tada nepoznatim detaljima.
Za knjigu ''Jevreji u Kragujevcu'', koju je napisao zajedno sa Milomirom Minićem, Jevrejska zajednica Srbije, dodelila je prvu nagradu u kategoriji više od 20 rukopisa.
Preminuo je 23. oktobra 2013. godine u 63.godini života.
Mina Kovačević
Mina Kovačević, jeste pesnikinja sa jako čudnom prošlošću, koja živi u selu Vrnčari nadomak Gornjeg Milanovca. Radila je kao omladinka na izgradnji Novog beograda pedesetih. Pri radnoj akciji, svi dobrovoljci su dobili virus dečije paralize i kao i ona, ostali doživotno vezani za invalidska kolica. Smisao svog života kao i utehu, našla je u držanju sećanja na nemačkog vojnika, koji nije hteo da ubije, Jozefa Šulca. U svojoj bašti, u zaseoku po imenu Lokva, podigla je spomenik ovom junaku. Čuvala ga je životom, jer je vlasti i narodu se nije svidelo da postoji spomenik podignut jednom Nemcu. Mina je bila borac i imala je prkosan stav prema životu koji je nije mazio. I danas živi sa bratom u blizini Gornjeg Milanovca.
Kao što i sam Martens kaže, u knjizi postoje realni, kao i konstruisani likovi, plodovi njegove mašte koji su upotpunili ceo koncept mešavine zamišljene i stvarne, istorijske priče. Primeri za izmišljene likove su
Ostman fon der Laje
Baron Ostman fon der Laje, bio je poslanik i imao je biografiju nalik na nekakvog epizodistu iz romana Džona le Karea. Taj čovek bio je glavni ’’pokrovitelj’’ nemačke svojevremene male fame o Šulcu. Šulc, međutim nije dobio ulicu u Bonu zato jer je nemačko pravosuđe odavno došlo do istog zaključka koje sada sa širom javnošću deli Martens – cela priča je izmišljena.
Adrijan Holender
Adrijan Holender trgovački putnik iz Budimpešte. Adrijan je radio u mađarskoj firmi lakova i boja i posao ga je odvodio u različite krajeve regiona, pa i u Beograd i Kragujevac. Bilo je vreme okupacije, a Adrijan, strastveni patriota i ne baš veliki obožavalac Srba, bio je između ostalog i Jevrej, ali se stideo toga. Četrnaestog oktobra Nemci su spalili Gornji Milanovac (grad koji je vazdušnom linijom udaljen svega 35km od Kragujevca), ali s obzirom da je važilo naređenje da se za svakog nemačkog ubijenog vojnika treba ubiti 100 talaca, a za ranjenog 50, a Nemci su u toj „akciji“ imali samo oko 130 od „traženih“ 2300 talaca, iz tog razloga, uputili su se ka Kragujevcu. Holender nije ni znao da je baš tog 14.oktobra krenuo na svoje poslednje putovanje.